NAJDIVNIJA UNDERGROUND POETESA

RIP Nela Šukara (15. decembar 1963 – 18. april 2010)

„Juče je otišao još jedan od mojih idola / koji umiru od aidsa tableta pa i alkohola / to me je ubacilo u težak bed trip / jer on je zaista bio sjajan tip / bio je to moj pesnik koji je sve ukapirao / profesor koji je na hipodromu doktorirao / bio je to jedan pokvarenjak stari / koji mi je mnoge razjasnio stvari / filozofija života bila mu je ona / nikada ne isfurati iz kul fazona / i rekao je jednom: kada prođu moji dani / neću nikakve govorancije na sahrani / osim ako ne žele da kažu te šonje / pokojnik se uspešno kladio na konje / voleo da loče i da kara žene…“  (Nela Šukara pesma „Bukovski“ iz zbirke „Mleko i pivo“)

Vest o smrti Nele Šukare zapravo me je probudila. Izvesno da bih nastavila da spavam da u sms-u nisam pročitala da je preminula Nela Šukara. Izvesno jer je gnjavila kiša. Loš dan i loša vest. Neću se praviti da nisam tužna. Otvorila sam prozor i pustila „My way“ Frenka Sinatre: I’ve lived a life that’s full / I traveled each and every highway / And more, much more than this / I did it my way. Nela је preminula ne dočekavši promociju svoje poslednje zbirke „I Did It My Way” (Kornet, 2009, edicija Zlikovnice) naslovljenu stihom iz pomenute pesme, inače najtraženije muzičke numere na sahranama ikad.

Kao što je red u takvim situacijama dohvatila sam Nelinu prvu zbirku „Mleko i pivo” za koju je Zoran Ćirić rekao da se „nužno doživljava kao manifest kučkizma; žestoki i elegični oproštaj od nedojebanog a ipak nenadjebivog sveta koji jeste okrutan ali nikada krut – kada i koliko treba!“

“Mleko i pivo” su autobiografski zapisi u stihu, te stoga neću da smišljam neke jebozovnije poetske isečke, jer nema šanse da to uradim bolje od nje:

Autobiografija Nele Šukare

rođena sam 15. decembra u znaku strelca sa podznakom na granici bika i blizanaca.
prvi značajan datum u mom životu je 09.06.1969. kada se rodio moj brat singer, meni najdraža ličnost u porodici, inače omiljen i šire.
već u osnovnoj školi sam pokazivala znakove ekscentričnosti, ali da će to dostići ove razmere, niko nije mogao da NASLUTI.

negde u drugom razredu
bila sam prvi put u operi.
to je bilo nešto najlepše što sam do tada
videla u životu.
mesecima sam o tome razmišljala.
još uvek čuvam autogram milke stojanović
sa te predstave.

moja srednja škola je bila oličenje razvrata.
bilo je to vreme seksa.
gledali smo emanuelu, priču o devojci o, hopa cupa u krevetu, i sve to isprobavali u školskom wc-u za
vreme odmora, pa i posle časova.
jednom su nas greškom zaključali, pa smo morali da izađemo kroz prozor wc-a, na kišu.
u odeljenju su bila samo dva dečaka.
oni su bili svačiji.
nije bilo ljubomore, ni posesivnosti.

da studiram violinu nisam htela.
svirala sam je već deset godina.
po inerciji sam otišla na prijemni.
i pazi molim te – prime me.
nisam se pokajala.
imala sam fenomenalnog profesora, bila sam sumanuto zaljubljena u njega
i vežbala sam do iznemoglosti.
obožavala sam tog čoveka, platonski, zaista
platonski.

to je trajalo sve dok se nije pojavio tip koji me je ubio od kurca.
tada je sve propalo.
prestala sam da vežbam.
i pala nekoliko ispita.
na svu sreću,
moja keva sazna za konkus u operi.
OPERA – moja ljubav od detinjstva
samo sam to želela.
od osamdeset šeste radim u operi
i necu nikada prestati.
ne bih svirala violinu,
da je ne sviram u operi.
radila bih nešto drugo,
ali bi to opet bilo u operi.

moje društvo je uvek bilo veoma inspirativno.
svakodnevno smo izlazili i pravili žurke.
neke od njih su se pretvarale u prave pozorišne predstave.
ja sam uvek izvodila nešto seksi.
prvi javni striptiz sam izvela u prostoru,
sadašnjem xl-u, pred petsto ljudi.
bilo je fantastično, bio je to dobar znak.
od tada sam nastupala po raznim klubovima,
a neki od njih se i ne bi mogli tako nazvati.
imala sam dosta frajera.
od nekih sam primala poklone u kešu.

negde u junu devedeset šeste,
usvojila sam mačku piškotu.
ona je prelepa i ima divan karakter.
nadam se da me voli.
uostalom nema izbora.

16.07.1996. prvi put sam se kresnula
sa giovannijem.
doživela sam katarzu.
od tada se moj stav prema seksu
potpuno promenio.

poeziju, ako se ovo može tako nazvati,
pišem od malena.
prvu pesmu sam napisala kada sam imala
pet godina.
objavljena je u tik-taku.
ovako je išla:

mali lenjirčići, crveni-plavi
mali lenjirčići, krivi i pravi
crtaju, crtaju po bloku mome
crtaju, crtaju dok se ne slome.

kao što ste imati prilike da se uverite,
moj stil se nije mnogo promenio.
dobila sam nagrade u osnovnoj školi
za pesme o mami i naš grad.
te teme su mi i danas inspirativne ali ništa,
baš ništa me ne inspiriše tako kao
DOBAR SEKS

živim i radim u beogradu.
i nemam nameru da mrdnem odatle.