Odsustvo volje je u povratku

Prevoz broj jedan

Trebalo je sačekati da umor za pedalj zastane pred naletom iščekivanja. One iste, uvek za malo bezobrazne radoznalosti. Pokretač koji odlučno, gotovo bez ikakvog premišljanja, snažno odvrće bocu i prilično neštedljivo toči energiju. Iscuri uvek više nego što bi smelo. Ali, ona ima 24 godine, i sa rancem na leđima čeka svoj prvi prevoz ovog jutra. Stoji ispred Beogradskog dramskog pozorišta, posmatra kako novembarski pozorišni repertoar, na bilbordu ispred, zamenjuju decembarskim. Samo dve predstave su nove, plus tri gostovanja. U stvari, nije toliko hladno koliko je očekivala. Obukla je tanku majicu boje mesa, i džeper sa kratkim rukavima, iste boje, mesa. Sada joj je toplo, ali se ne odlučuje da raskopča svoj sivi mantil. Ona je sasvim obična devojka, iz provincije, koja ne voli da nosi mnogo stvari na sebi, čak i kada je jako hladno, recimo, ona nikada ne nosi grilonke ispod pantalona. Još nedovoljno pripremljena na podmuklo dejstvo beogradske košave, zato nosi šal i kapu, čak i kada je toplo.

Prevoz broj dva

Kako je samo bila drska ona rečenica koja joj je prošle noći, u kasne sate, upućena preko telefona. “Pokaži malo volje.” Ta drskost je provocira, iako bi, u to je potpuno sigurna, u svakom slučaju bila u ovom autobusu za Batajnicu. Ona drži reč, čak i onda kada je tu reč nepromišljeno rekla. Zbog toga je tužna. Ali, ovo danas nema veze sa nepromišljenim rečima, šta više nema ama baš nikakve veze sa rečima, ni datim, ni pogaženim. Nema veze ni sa tugom. Sve ovo danas ima jedino veze sa tremom, koju nesebično otkriva svojim prstima dok preleće preko najava za filmove u današnjoj “Politici”. Kao mlađa nije volela “Politiku”, bila joj je nezgrapna, a nije podnosila gužvanje listova, kao što nikada nije podnosila iškrabane školske sveske, gajila je prema ovim stvarima nepodnošljivost istog inteziteta. Neće to sebi da prizna, ali ipak, prilično je svesna da je trema uzrokovana neminovnošću susreta sa A., onom koja će joj sutradan, razvlačeći se po nenameštonom krevetu reći da gaji nepodnošljivost istog inteziteta prema rečima “upad” i “za dž”.

Prevoz broj tri

Na relaciji Batajnica-Novi Banovci, oseća pritisak friške blizine. Dok joj taksista objašnjava zašto je naselje koje je njena konačna destinacija ovog dana, pogrešno nazvano Kaplar, zadubljena je u presek urbane gradnje i ravnice koja ne trpi urbanost, kao što ni A. pluća ne trpe sasvim izvesnu tromost koju ravnica postavlja kao imperativ disanja. Na suprot tome, njena pluća ne daju se prevariti prizorima te načičkanosti i kiča, ona su u stanju sagledati svu širinu koje njeno oko ne uspeva. Njena pluća su severno orijentisana. I košava je ovde pritajenija. “Pokaži malo volje”, kaže A. Ona svoju volju nikada nije dovodila u pitanje kada su po sredi polasci, jedino odsustvo volje koje je njoj poznato je u povratku, kroz prevoz broj tri, dva i jedan…