Novi Murakamijev roman na srpskom!
Geopoetika je prošle nedelje objavila još jedan roman japanskog pisca Haruki Murakamija “Kad padne noć”. Murakami je roman objavio 2004. godine a od ove nedelje, konačno, i mi možemo uživati čitajući ga. Sve se dešava u jednoj noći, gde pet ljudskih duša, svaka za sebe, traži sopstveni put… Kratak, koncizan… ma šta da vam pričam, pročitah ga za noć 
“…Pred našim očima je grad.
Pogledom noćne ptice što visoko nadleće nebo, iz vazduha sagledavamo njegovu panoramu. Iz perspektive tog širokog vidnog polja grad izgleda kao džinovsko živo biće. Ili pak kao jedna združena jedinka, sazdana od mnoštva isprepletanih živih organizama. Do ivica tog neuhvatljivog tela proteže se bezbroj krvnih sudova kroz koje krv teče, bez predaha obnavljajući ćelije. Ona donosi nove podatke i odnosi stare, donosi nove hranljive sastojke i odnosi stare, donosi nove suprotnosti i odnosi stare. U ritmu pulsa telo posvud treperi, temperatura mu raste i ono se uvija. Ponoć je blizu, i, mada je njegova aktivnost već prešla vrhunac, metabolizam koji služi održavanju života nastavlja da radi nesmanjenim tempom, uz potmulo brujanje koje odaje grad. Jednolično brujanje bez oscilacija, koje nosi slutnju….”
јул 12, 2008 у 12:24 am
Uh… Geopoetiku obozavam, znam da je uvek pravi izbor, ali stvarno sam jedno vreme razmisljala da samnom nesto nije kako treba, jer Murakamija svi toliko vole i hvale, a meni ne rezonuje pa to ti je, koliko god da se trudim da u tome vidim, cujem, osetim nesto – prosto ne ide. Kad ga nisam zavolela na srpskom, pokusala sam na engleskom – ma nema sanse.Bas cudno.
јул 14, 2008 у 1:03 pm
Ne znam šta je po sredi
Meni je Murakami pravo osveženje i prosto ga gutam. Imam sa njegovom prozom neki čudni osećaj “proživljenosti”. Je l’ si čitala “Igraj, igraj, igraj”? Njegove kratke priče su, po meni, ipak najbolje…
јул 15, 2008 у 10:07 pm
Ne, “Igraj …” nisam čitala, mada je imam, nikako da dodje na red… Ali hocu, sigurno. Samo bi mi bilo krivo da mi se ne svidi, tj – osecala bih se uskraceno. TO je bas cudno, kad kapiras da bi nesto trebalo da ti se svidja, a ne svidja ti se. Ako to sto sam rekla uopste ima smisla… ali razumes sta hocu da kazem.
јул 15, 2008 у 10:08 pm
MOzda je pogresan trenutak, moze i to da bude… na mene su par godina kasnije recimo stvari umele da ostave utisak koji nisam mogla ni da zamislim u vreme prvog citanja… mada je takvih dela jako malo, na prste da ih prebrojis, ali desi se…
јул 16, 2008 у 9:57 am
Probaj sa “Igraj, igraj, igraj…”…
Murakamiju treba prici sa jedne druge tachke, naime, treba biti svestan/a nepodnošljive lakoće čitanja 
Ne sumnjam da će Murakami već naći načina da te zadrži za njegovim stranicama…
јул 20, 2008 у 10:09 pm
Evo, pocela sam ovog vikenda… javicu
август 23, 2008 у 5:15 am
Zvanicno odustajem od Murakamija:) Procitala sam i Igraj, potrajalo je jer me knjiga bas nije obuzela a posto uglavnom citam par knjiga odjednom nekako sam se spremnije prihvatala drugih, na kraju je Igraj spala na citanje u pauzama na poslu…. Murakami na mene jednostavno ne ostavlja utisak, i to je to. Cenim jednostavnost, volim i lakocu citanja, ali…… za mene Murakami jednostavno nije to. Murakamijev narator mi uvek zvuci nezrelo, slabasno, snishodljivo, suvise insistira na sopstvenoj iskrenosti, suvise je reklamira, suvise ovo i ono….Sto je zapravo ok ako ta crta igra ulogu u radnji, ako ima funkciju…. Ali, ali… I takav lik mora delovati uverljivo, a mene uopste nije ubedio u svoju autenticnost …. Likovi su kao iz kalupa, teme sablonske….Snovi i misticni elementi su banalni i plitki, dijalozi su izvestaceni (na momente sam se pitala – ko ovako govori, pobogu?), unutrasnji monolozi su monotoni (na momente sam se pitala – ko ovako razmislja, pobogu?) – sve u svemu ja sam se silno trudila da mu dam “benefit of a doubt” ali sada sam sigurna da mi ne lezi i to je to.
август 23, 2008 у 9:18 am
Shta ochekujemo dok chitamo novelu? Da se prepoznamo, identifikujemo, upoznamo neshto novo, konfiskujemo iskustva? Slazem se donekle sa tvojim mishljenjem. No, Murakami je nashao formulu kako da ga vole i oni koji ne chitaju uopshte, i napravio je, prema mojim shvatanjima, znachajne korake u poimanju knjizevne rechi. Da li je knjizevnost raritet koji se snishodljivo trudi da odrzi svoju “brzinu mirovanja”? Ili, je knjizevnost “proizvod” koji se u obilju drugih proizvoda skida sa rafofa supersonichnih hipermarketa? Drugim rechima, diktira li trzishte vrednost?
август 26, 2008 у 12:22 am
Nista od toga, samo ocekujem da budem ushicena sto sam zivela dovoljno dugo i imala dovoljno srece da mi do ruku dodje bas to sto citam. Drugim recima, taj neki osecaj da su doticna prica ili nacin pricanja NUZNI. Ne samo da je lepo sto postoje, nego prosto moraju da postoje. Dok citam Murakamija nemam osecaj da je nuzan. Cak, imam osecaj da je nepotreban. E sad, to su teske reci, ali da me ne shvatis pogresno napomenucu da govorim o tome da li je potreban meni kao citaocu i pojedincu. Da li je Murakami nuzan u knjizevnosti generalno i da li je bio instrumentalan u priblizavanju knjizevnosti onima koji inace ne citaju – o tome ne mogu da diskutujem dovoljno kompetentno jer nisam toliko studiozno pristupila problemu, prosto ne znam. Sasvim je moguce da objektivno on jeste nuzan na nekoj ravni prilicno udaljenoj od mene, zbog popularizacije knjizevnosti medju japanskim tinejdzerima, specificnog liricizma ili naracije koja imitira pedantno iscrtane glatke linije japanskih grafema… I naravno razlicite stilove ne mozes adekvatno porediti, ali svoje reakcije na njih mozes i treba, i iako umeju da budu potpuno suprotne one moraju biti intenzivne da bi izazvale razmestanje tla u nama na nacin na koji zemljotres cepa zemljinu koru i pravi novu konfiguraciju njene povrsine. Mozda mi budisticki ideal izostanka reakcije na zivotne okolnosti prosto ne lezi jer je suprotan mom temperamentu i okruzenju. Mozda mi je zato Fokner krajnje nuzan, dok Murakami nije. Ne umem da objasnim bolje. Ako bi mi dosla do ruku, procitala bih jos jedino Wind-up Bird Chronicle…. Ali zivot je ipak tako kratak a literature koja ce u meni razmestiti delove duse je i odvise, zato je opravdano neke stvari i autore preskociti.