Bez autocenzure
Prosuta po moru
Ostavljena udarima
Kao drolja na klupi
Iscepanih čarapa
Prosuta po moru
Silovana bez jauka
Providnih očiju
I krvavih butina
Na ivici pločnika
Pokrivena vlagom
Dok se blato sliva niz obraz
(Maja Labus, “Prosuta po moru”)
септембар 3, 2008 у 11:02 pm
carobna knjiga…carobna zena…zajebite budalastine…dajte jos ovoga!
ljubim duge noge i stihove gospodjice labus!
септембар 9, 2008 у 8:38 pm
ko ne veruje Filipu neka nabavi Politiku od 06. septembra gde se moze videti lepo lice, ali ne i noge gospodjice Labus… zajebite budalastine, dajte nam jos i jos, i jos….poezije….
новембар 10, 2008 у 11:52 pm
cemu noz?
gde je prethodni haoticni komentar kome su kao ilustracija posluzili stihovi iz prosute?
odlicna poema, bez patetike, samosazaljenja i “help me” samoubistva u vidu postavljene fotografije noza i krvi.
labusova! kada ponavljate sjajno knjizevno vece u cvijeti?
новембар 11, 2008 у 12:17 pm
To je slika iz scene iz Paradžanovog filma “Boja nara”. Pitanje ce morati da prosledish Maji Labus, jer sam ovo je citati iz jedne njene pesme, iz jedne odlichne zbirke. Ne poznajem je lichno.