Na ivici raja
Posted in hommage(s), konfabuliranje, rien n'est nommable on April 19, 2008 by karver07Žanr: drama
Trajanje: 122 min.
Engleski naziv: The Edge of Heaven
Zemlja: Nemačka, Turska, 2007
Glavne uloge:
Nurgul Jesilčaj (Nurgul Yesilcay), Baki Davrak (Baki Davrak), Patricija Ciolkovska (Patrycia Ziolkowska), Nursel Koze (Nursel Kose), Tundžel Kurtiz (Tuncel Kurtiz)
Scenario:
Fatih Akin (Fatih Akin)
Režija:
Fatih Akin (Fatih Akin)
SINOPSIS
Nedžad se ne slaže s odlukom svog oca, udovca Alija, da živi s prostitutkom Jeter. Međutim, saznaje da ona šalje novac u Tursku za studije svoje ćerke i počinje da mu se dopada. Jeterina iznenadna smrt udaljava oca i sina i Nedžad odlazi u Istanbul da pronađe Jeterinu ćerku Ajten. Budući da je politička aktivistkinja, Ajten beži turskoj policiji i odlazi u Nemačku. Tamo se sprijateljuje s mladom Lote, koja poziva buntovnu Ajten da boravi u njenoj kući. Taj gest ne nailazi na odobravanje njene konzervativne majke Suzane. Međutim, Ajten hapse i odbijaju da joj izdaju vizu za azil, pa je deportuju u Tursku i zatvaraju. Lote odlazi u Tursku. Pokušavajući da oslobodi Ajten, upada u naizgled beznadežnu situaciju.
O FILMU
Film “Na ivici raja” Fatiha Akina premijerno je prikazan na FEST-u. Njegov film “Glavom kroz zid” nagrađen je Zlatnim medvedom u Berlinu. Priča tog filma imala je za osnovu autentično životno iskustvo. Mladi nemački reditelj turskog porekla došao je na ideju da napravi ovaj film kada ga je, pre desetak godina, drugarica Turkinja zamolila da se oženi njome kako bi je oslobodio porodičnih stega.
Iako su se mnogi brinuli da li će ostati razočarani novim ostvarenjem, njegov najnoviji film - “Na ivici raja”, doneo mu je nagradu za scenario u Kanu i nagrade Evropske filmske akademije. Film “Na ivici raja” govori o tri porodice iz Nemačke i Turske (koje su svaka na svoj način nesrećne), o međugeneracijskim sukobima, lezbijskoj ljubavi mlade Nemice i Turkinje, o smrti, ali i o političkom stanju u Turskoj i u Evropskoj uniji.
Fatih Akin je rekao da razmišlja o trilogiji koja bi bila posvećena razumevanju ljudskog bića i dodao da se u filmu “Glavom kroz zid” bavio ljubavlju i pozitivnim vrednostima koje ona podrazumeva, u filmu “Na ivici raja” smrću, a treći deo bi kao centralnu temu imao zlo.
“Na ivici raja” je kompleksna i dirljiva priča o ljudskim sudbinama, propuštenim prilikama i slučajnostima koje nam nekada mogu promeniti život. Film prati mladog turskog emigranta Nedžada, univerzitetskog profesora, koji se ne slaže s odlukom svog ostarelog oca, udovca Alija, da živi s prostitutkom koju je upoznao u bordelu. Međutim, kada Ali doživi srčani udar, Jeter i Nedžad danonoćno bdiju nad njim, i u tim razgovorima Nedžad saznaje da Jeter sav zarađeni novac šalje za izdržavanje ćerke Ajten, studentkinje u Istanbulu.
Kada u jednoj pijanoj svađi Ali iz nehata ubije Jeter, Nedžad odlučuje da krene u Istanbul i pronađe Ajten. On ne zna je da je ona već u Nemačkoj, gde je pobegla od turske policije, koja ju je gonila zbog njenih političkih aktivnosti. Tamo je upoznala mladu Lote, koja joj, zanesena njenim životom i političkim idealima, nudi smeštaj u svom stanu, na veliko nezadovoljstvo svoje konzervativne majke. Kada joj odbijaju zahtev za azil, Ajten biva deportovana u Istanbul, gde završava u zatvoru, a Lote odlazi za njom, odlučna u nameri da je oslobodi. Igrom slučaja, u Istanbulu Lote upoznaje Nedžada i useljava se kod njega.
“Na ivici raja” obrađuje nekoliko tema: odnose između dece i roditelja, život turskih emigranata u evropskim zemljama i njihovo snalaženje u novoj kulturi, ljudsku sposobnost praštanja i pomirenja. Kao jedan od najznačajnijih mladih reditelja današnjice, Fatih Akin se ni u ovom, kao ni u svojim prethodnim ostvarenjima, ne plaši emocija - ma kako one jake bile. “Svi moji junaci su u potrazi sa srećom, za onim trenutkom kada više neće govoriti ‘tada sam bio srećan’, već ’sada sam srećan’. U svojim filmovima trudim se da doprinesem boljem razumevanju ljudskog bića, njegovih ideala i puta koji je spreman da pređe ne bi li te ideale ostvario”, kaže reditelj.
tekst piše: Jelena Tripković
