Ispod ćebeta je, samo ga treba (raz)otkriti

U Kulturnom dodatku Politike čitam jutros tekst Vladislave Gordić-Petković Manipulacija svetinjama (u čitavom broju varirana je tema Boga i vere, Vladislava piše o Bogu u literaturi i priči + pričanju) i citiram deo teksta:

U „scenarističkom romanu” Deset Božijih zapovesti, nastalom po predlošku filmskog projekta Dekalog, Kšištofu Kišlovskom i njegovom scenaristi Pjesjeviču centralna tema je Bog u svetu ogrezlom u nepoverenje i ironiju. Kroz ljudske priče sročene po Božjim zapovestima defiluju protagonisti s teškim etičkim dilemama i iskušenjima: matematičar koji u potrazi za dokazom o nepostojanju Boga gubi sina, lekar od čije dijagnoze zavise životi deteta začetog u preljubi i teško bolesnog prevarenog muža, devojka zaljubljena u čoveka koji jeste, a možda i nije, njen biološki otac, taksista koji umire samo zato što njegov ubica želi da vidi more, profesorka koja sreće Jevrejku kojoj je četrdeset godina ranije odbila da spase život. Sve se te sudbine prepliću, sudaraju, ukrštaju, što nas podseća da nema ontološkog poretka koji nije sazdan na nužnosti. Dajući filmskim pričama sa hrišćanskom potkom literarni oblik, Kišlovski stvara prvu postmodernu bajku o izgubljenom i ponovo otkrivenom Bogu.

Gde to još Vladislava pronalazi Boga (sa velikm slovom! Piše li se “b” velikim, da li je po sredi vlastita imenica? Ili je svejedno, a ako jeste sve  jedno, kako je to onda stvar izbora)…? Pročitajte tekst.