TAMO GDE JE ČUDO BILA PRIRODA

 

 

 

 

Ja često vidim sebe kako brzo promičem pred ogledalom života, kao silueta jedne lude (u isti mah komične i tragične) koja se ubi dabude neverna upravo putem duha vernosti.

J. Derrida

 

Škripa                                                              septembar
ili kad kočnice zakažu

Sa crvenim. Karminom. Crvenim. Lakom. Na. Noktima. Trepavicama. Ukočenim. Zglobovima. Kratkoj. Suknji. Dugim nogama. Ušetala. Prostor. U-u. Veče. Pada. Ka. Meni. Korača. Prostor. Isti. NE….Homogen. Fotografija. Sa sajta. Uslovno. Njegovog. Uslovno. Njegova. On. Sedi. Ruke. Naslonjene. Na kolena. Savijen. U-u. Kičmi. Dugim nogama. Dugim nogama. Komponuje. Zaključan. Ona. Nogu-pred-nogu. Daske. Grada. Daskama. Grada. Dugim nogama. Dugim nogama. Dugim nogama. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Od. Jedinice. Do. Dvojke. Od. Dvojke. Do. Jedinice. Koračaju. Ona. Daskama grada. On. Zaključan komponuje. Zajedno. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Ri-tam tam tam tam tam tam tam tam tam. Ja. Sanjam. Kako. Ona. Korača. Sama. Daskama. Grada. Ka meni. Ulazi. U-u. Prostor. Na fotografiji. Sa sajta. Isti. NE…..homogen. Ja. Gledam. Kako. Ona. Ulazi. U-u. Prostor. Na fotografiji. Sa sajta. Isti. Ne…homogen. I. Još. Malo. Malo. Malo. Dugim nogama. Dugim nogama. Dugim nogama. Dugim nogama. Počenje. Bas.

- Zdravo.

Poljubac. Ruka. Zagrljaj.

- Zdravo.

Osmehujemo. Se. Jedna. Drugoj. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Crveno. Crno. Crveno. Crveno. Karmin. Nokti. Usne. Lomi. Se. U-u. Kolenima. Pre. Savijena. Palim. Cigaretu. Cigareta br. jedan. Upaljač. Na. Kutiji. Kenta. Plavog. Uvek. Plave. Paklice.

- Trebam skinuti lak sa noktiju, pogledaj kakav je. Sramota.

- Ja sam danas odsekla nokte, ne mogu da kucam od njih.

Osmehujemo se. Jedna drugoj. U. Dimu. Upaljene. Cigarete. Cigarete br. jedan. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Crveno. Crveno. Crveno. Na. Usnama. Već. Na. Zubima.

- Da završimo ovo ovde pa da….idemo.

- Da…da idemo.

Nema. Potrebe. Žuriti. Ali. Jurimo. Akceleracija. Daskama grada. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Ja sam. Trg. Mladenaca. Ja sam. Pločnik. Ja sam. Tabla. Ulice. Ja sam. Zgrada. Pošte. Ja sam. Stepenik. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Ja sam. Rasveta. Ulična. Crveno. Crveno. Crveno. Ja sam. Odabrala. Mesto. Mesto br. jedan. U-u. Njemu ću. Zapaliti. Cigaretu br. dva. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva. Ja sam. Oblak. Ja sam. List. Papira. Ja sam. Pokrivena. Slovima. Ja sam. Lice. Ja sam. Lik. Ja sam. Voda. A. Ona. Je. Tačka. Žena tačka. Ja. Ne znam. Još. TO. Tačka.

- Misliš da ti i ja imamo problem?

Neko. TO. Nisam. Ja. Na. Početku. Da li je? Rekao. Problem. em em em em em em. Eho. Ona. Jeste. Rekla. Pre. Cigarete br. dva. Ona jeste. Rekla. Pre. Cigarete br. jedan. Ona jeste pO_stavila. Pitanje. Jedan, dva. Jedan dva. Jedandva……..

 

NE VERUJ U IDOLE                                                       novembar
ili u krevetu sa MADONNOM

 

I don’t think you know what pain is. I don’t think you’ve gone that way. I could bring you so much pleasure. I’ll come to you when you say. I’m not gonna hurt you. Just close your eyes.

Nije da sam se opirala. Držim glavu na jastuku. Jastucima. Ne spavam. Čitam, i slušam kako telefon zvoni. Ne mogu se javiti, ne želim se pomeriti. Znam. Beskoristan ustupak tuzi. I know that. Izvestan snobizam u manjim količinama upotrebljen na pogrešnom mestu, tako da mi bude izgovor što sam sitničavo išla do krajnosti u duhovnim vežbama. Sa mojom privremenom zrelošću i čvrstom voljom da bez razloga ne patim. I dalje sam nesposobna.

- Pišeš li često po zidovima?

- Uvek kad hoću da moje misli dugo traju.

Ovde je zabranjeno pušiti. Odlučila sam da poštujem propise, posle hrpe ispisanih saobraćajnih kazni, onih plaćenih i onih koje još uvek nisam platila. Jedna neplaćena je julska nepropisno skretanje od 5.600,00 din. ispisana na putu Srbobran-Kikinda. Zbog nje mi je pre neki dan stigao poziv za sud. Tata je rekao da zbog tog prekršaja mogu da mi otvore dosije, mogao je reći i ako piješ kafu i pušiš porašće ti rep. Ja bih ga isto razumela. Ali istina je (čitala sam o tome u novinama) da sitni saobraćajni prekršaji umeju napraviti probleme raznih priroda, ekonomske, pravne, socijalne, matematičke, logičke, kulturološke, a i filozofske (ako završite u zatvoru). Zato ću izaći napolje da zapalim cigaretu br.3

– Ovde je zabranjeno pušenje.

- Ok, izaći ću napolje da zapalim treću cigaretu.

Gušteri npr. nemaju pol. Dok ne naiđu na drugog guštera. Onda se počinju boriti, bukvalno (bukva je slovo na slovenskom – do-slovno) Borba na porod. Borba za porod. U srpskom jeziku gušter je i pre borbe u muškom rodu, ne znam ni kako bih napravila imenicu u ženskom rodu, gušterica, gušterka. Onaj gušter koji pobedi u borbi preuzima ulogu mužjaka, poraženom ostaje uloga ženke. Sledi parenje. Oplodnja! Oplodnja! Jedan francuski filozof – i književnik (zaboravila sam kako se zove ali sigurno da ima “Ž” u imenu ili u prezimenu) napisao je čitavu studiju o tome kako je čitava zbrka sa tom podelom na muško i žensko ustvari preuzimanje (raspodela) uloga, iliti – sve je u funkcijima (ili: u preslikavanju jedog skupa u drugi, prevođenju, uslovno rečeno). Svako sledeće parenje donosi novu borbu. Kada naredni put sretnu drugog, iznova borba započinje. Prethodno iskustvo se ne računa, anulirano je, ovaj i sledeći put mogu pobediti ili izgubiti.

To je – idealna konstrukcija koja se vremenom nasilno materijalizuje.

Kada sam se vratila, spremala se za spavanje. U rukama sam još držala paklicu cigareta i upaljač. Otvorila sam kutiju i izvukla cigaretu. Jednu, drugu, redom, do poslednje cigarete u kutiji. Sve sam ih izvadila napolje, i uredno složila uz ivicu njenog stola. Onda sam krenula da ih vraćam nazad. Vraćala sam ih naopačke, tako da su filteri udarali o dno kutije. Jedne od prvih cigareta sa filterom, namenjene radničkoj klasi, “filter 57″ pakovane su na taj način. Tako se cigareta mogla hvatati prljavim i masnim rukama a da filter završi čist među usnama. Sedamdesetih se “filter 57″ cigareta mogla kupiti u trafici na komad. Mislim da su ih Slovenci proizvodili. Bilo bi zanimljivije da mogu kupiti cigarete na komad. “Daćete mi dve cigarete Mallbora” ili “Jedna cigareta Luck-ija, molim”. To bi me zabavilo. Moji su prsti čisti. Ponudila sam joj iz učtivosti svoj krevet, odbila je da prihvati da spavam u krevetu koji nije moj. Znala sam da će čitava situacija izaći neprijatna za obe, ali sam rizikovala, bilo je isuviše zanimljivo da bih se povukla. Uostalom, uradila sam to toliko puta. Očekivala sam potpuno suprotno onome što se počelo odvijati u krevetu. Imala sam sliku nje i kreveta i pre nego što sam pomislila da bismo mogle u njemu završiti zajedno. Znala sam topese njenog tela označene boldom, Odiseju tvojim. Takođe, ostavio si mi i link za sve beleške sa margina. Bookmarkovala sam ga pod naslovom Sve je to taština ili Dnevnik jedne ljubavi, zamalo da napišem dnevnik jednog eksperimenta.

Bila sam tada zaokupljena čitanjem detalja.

Kada mi se približila, uplašila sam se eha nagomilanih digresija ispisanih na daskama grada kojima ona hoda. Povukla je diferencijalnu liniju, i pijunom stigla do poslednjeg polja na tabli. Zatim sam zauzvrat, postupajući po pravilima, izvukla već dobijenu figuru kraljice i vratila je u igru. Posle je usledilo saznanje da je tabla kojom hoda u figuri pijuna jedno od njenih opštih mesta. Kao što je i I’m not gonna hurt you. Opšte mesto sa početka. <Texta>. Ta njena opšta mesta funkcionišu kao audio tape koji su toliko puta premotavali i vraćali na isti deo da se nakon prvih simptoma zavijanja, traka tu, izlizala, i naprosto pukla. Ja koristim disk i nemam nostalgiju prema kasetama. Disk, odviše materijalan, ne pamti prethodna učitavanja, umesto toga beleži po sebi otiske prstiju, noktiju, trag svežnja ključeva što slučajno završavaju na njemu. Ne može se ispustiti ili ostaviti bilo gde. Disk, je ustvari, odviše telesan, pamti dodire.

 

 

Al’ je lep ovaj svet                                                                      avgust
ili taktatira

 

Tri četiri: SAD!

Probudio me je san. Kroz slivnik još uvek sam mogla čuti sinoćnu buku u stanu pored. Suprotni zid, na pola cigle, to je stoga što je zgrada zidana zzzzz početkom devedesetih, pa su svi pregradni zidovi, unutrašnji, zidani zzzzzzzzz sa maksimalnom uštedom materajala. Ekonomičnost in medias res, u koju nije uračunata niti najmanja amortizacija. Buka adoptirana od promoklog ženskog glasa što je veselo pevao neku makedonsku tradicionalnu pesmu. Zamislila sam stariju ženu, koja peva alt. Mezzzzzo-sopran. Sa puno kose. Pevala je brzo i veselo nešto makednosko. Pevala je Alegro. Alegro vivace. Alegro di molto. Alegro con brio. Alegro con spirito. Alegro maestoso. Alegro furioso. Probudio me je san.

(Da li to bejaše san? Da li to bejaše san mesečnjaka, san u snu, te stoga stvarniji od pravog sna, jer se ne da meriti snagom budnosti, jer se ne da meriti svešću, pošto se iz tog sna čovek budi opet u san? [...] San bez tlapnji i sumnji, san sa jezikom i čulima, san ne samo duše nego i tela, san svesti i tela podjednako, san sa granicam jasnim i bistrim, sa svojim jezikom i zvukom, san koji se da opipati, san koji se da jezikom, njuhom i sluhom proveriti, san jači od budnosti, san kakav sanjaju možda samo mrtvaci, san koji se ne da poreći žiletom, jer će ti odmah poteći krv, i sve što činiš samo je dokaz jave i budnosti … )

Opet taj san, sa bebom koja postaje đavo. Prvi sam ga put sanjala pre otprilike dve godine. Ponavljao se dva meseca. Onda sam ga smenila drugim snom. Posle sam ga sanjala još svega tri puta. I evo, sada me je probudio. Beba koja sedi u oblaku (pretpostavljam da je oblak – nemam nijedan dokaz da zaista jeste). Beba u pampers (treba li “p” velikim slovom?) pelenam, sedi (jer hodati još ne ume, opet, pretpostavljam). Igra se sa svojim prstićima, možda ih broji, smeje se. Plava kosa. Ne znam da li je muško ili žensko. Nikako da procenim. Doziva me, nijednom konkretnom rečju ali znam nekako da se meni obraća. U kadar sna zatim ulaze moje ruke, starije nego što zaista jesu, ali ih osećam kao deo sopstvenog tela. Moje ruke se sporo kreću prema bebi, ona se smeje. Mislim da ima oko godinu dana. Zatim, iznenadno beba metamorfozira u malog đavola. Smeh prerasta u cerekanje. Crvena. Crvena. Crveno curi u središte slike, kadra, čega god. Mnogo crvene. U trenutku kada shvatam da to nije krv, budim se. Zbog tog sam sna ne samo otišla prvi put u psihološku ordinaciju već sam zbog njega prvi put u ruke uzela sanovnik (i jedno i drugo, provereno, deluje). Pevala je Alegro. Alegro vivace. Alegro di molto. Alegro con brio. Alegro con spirito. Alegro maestoso. Alegro furioso. Probudio me je san.

Pokušala sam naći na netu adekvatno tumačenje ali sam se brzo izgubila, bilo je jednostavnije prošetati do police. U Sanovnik-u koji se nalazi u mom stanu, u izdanju Ušća, sa podnaslovom Tumačenje najdubljih značenja Vaših snova (nije mi baš jasno šta se tu odnosi na šta ali dobro, oni koji su pisali sigurno znaju) izdatom u Beogradu 2000. u tiražu od 1000 primeraka, našla sam odrednice “za zzzzzz tumačenje”. Pod odrednicom BEBA stoji:

Ako je beba bila lepa, uz pomoć prijatelja sreća će vam se osmešiti. Međutim, ako je beba bila ružna ili vam se nije sviđala na bilo koji način, čuvajte se izdaje od strane nekoga kome ste skloni da verujete. Bespomoćne ili bolesne bebe su u suštini upozorenje na poteškoće pred vama, prema tome budite oprezni u svojim poslovnim i/ili ljubavnim stvarima. Beba koja hoda nagoveštava iznenadnu nezavisnot i ako ste sanjali mnogo beba, dolaze vam u susret veliko zadovoljstvo i sreća. V. PLAKATI.

Kod odrednice ĐAVO stoji:

Značenje ovog simbola zla zavisi veoma od detalja. Ako ste ga sanjali da je okružen svojim tradicionalnim instrumentima za kažnjavanje, bolje bi bilo da potražite profesionalne savete što se tiče tajne koju krijete. Ako ste se u snu borili sa njim, nadmudrićete one koji pokušavaju da vam naude; ako je pričao sa vama, to označava veliko iskušenje kome ćete se teško odupreti; a ako je vaš susret sa njim u snu bio prijatan, bilo bi dobro da odete na zdravstveni pregled.

Kao svaka normalna osoba, poslušala sam savet Sanovnika i otišla sutradan (pre dve i više godine) kod psihologa. Ali to je sada jedna druga priča koju ne mogu ponoviti ovde, verodostojnost bi trpela, zato nastavljam. I da, prošlost se ne računa, ona je iskidana. Dakle, ovako, budim se iz sna, sećam se buke iz stana pored. Ustajem iz kreveta, podižem roletne, inače to nikad ne činim, pogled napolje, unezvereni parkinzi sa flekama od ulja koje cvrči na +37C. Sati 11:47h. Zvoni telefon. Ti.