Iskričave podvojenosti

(ili infinitivne konstrukcije lepe se po putu Karlovaci-Novi SAD)

Odvojenost.

Ti međuLjudski odnosi me zauvek raznose. Među (zas)palim žicama.

Smrdim na hladnoću.<<jorgan, šolja, dosadno štivo>>Za sutra, za sutra.

Ili ću da (na)pišem: plahta.

Ispod. Iznad. U. Pod.

Pod je ogrizao u rascvetalost. Međunožje se pobunilo. Pravi se (od)važno.

Na hartiji je lako svršiTi. Jednom. Još jednom. Do u nedogled.

Pogled se strmoglavio, glavio, glavio….zaglavio se.

Žice varniče. Odbijaju hladnoću.

+ i -.

Varniče i ruše moj pogled na pod.

Rušilački koncept dana. IdenTi..T..i.Ti..Ti…čnosTi. Nisam to želela.

Mogu. Mogu.

Mogu sad preseći žice.

Mogu pokriTi glavu jorganom ili plahtom.

Mogu (od)reći. (Po)biTi. Mogu verovaTi. Da, mogu.

<<Sigurnost je otrov razmućen, rasPOLućen u kiši.>>

Na jakni. U kosi. U čizmama. Na licu.

ČekaTi. SačekaTi.

Mogu (pre)seći oblake uvežbanom oštricom.

Mogu zabrazdaTi. Mogu zaboraviTi. Koliko mogućnosTi?

Mogu se pripremiTi. SpremiTi. OtpremiTi.

Mogu (odu)staTi.

Mogu se staviTi na raspolaganje. Možete raspolagaTi sa mnom. (svakog dana)

Možete me poneTi kući. Možete me naviTi. I ja ću (od)skakutaTi. Tačno na vreme.

Moć dolazi od vas.

Ja pravim scenu za vas. Dasku po dasku. Pokret za pokretom.

Ja nisam strah. Reflektujem.

Iskričavi epigon vaše odsutnosTi.

Ja sam vaše postojanje. Rastojanje. I stanje.

Probajte.

Probajte me osmisliTi.

Probajte me pro-IZvesTi.

Ja sam vilica za zub koji ćete ispljunuTi.

Među ostale izvađene zube umetnosTi.

To ne boli. Najpre se klima. A onda…

onda svežete omču od konca oko njega. (boja nije bitna)

Drugi kraj vežete za kvaku.

Ja ću otvoriTi vrata. Neće boleTi. Neće biTi krvi.

Kažem vam: probajte.

Za to su vas školovali.

Oni vas. Vi mene.