Snovi su ono iz čega se budite – R. Karver

Poesis

Mesec beše pun te noći, ali pre no što se uspeo, noć je bila dvostruko mračna, sa olujnim oblacima – snežna oluja nas je u stvari usporila pri spuštanju i prinudila da se ulogorimo – i bili smo suviše zauzeti praktičnim poslom postavljanja opreme i vlastitim obezbeđenjem na uskom grebenu da bismo tamu videli drukčije. Onda se nebo polako razvedrilo i mesec se podigao. Bolje bi nam bilo bez meseca. Što je jače sijao, to smo se usamljenije i udeljenije osećali. Kao inkvizitorov snop svetlosti, podsetnik, ni da zatrepće, naše krhkosti i brzopletosti. Često se prašuvam šta može čovek protiv ludost, glupost i sujeta? Taa e odraz, taa e eho na nečii traumi.. Kada je mesec konačno zašao, toliko smo bili zaokupljeni prostom brigom da se nasmrt ne smrznemo, duvajući u prste, trljajući jedno drugo da se krvotok ne zaustavi – da smo jedva uočili mrak. Beše on naša glad, jedno trpljenje više koje je valjalo izdržati.

Štošta sam naučila te noći, uglavnom o sebi samoj. Ali, gledajući unazad, naučila sam ponešto i o daru vatre. Oboje smo pušili i sećam se još življe nego hladnoće, topline i utehe koju smo osećali kadgod bismo pripalili. Taj žar cigarete obavijen šakom pomagao nam je da istrajemo, bio je on životna nit, naša veza sa dnevnom svetlošću, zahvaljujući njemu shvatila sam zašto ljudski opstanak, kao i sama civilizacija, počinje s vatrom.

Mimesis

Izabrala sam da idem Subotičkim bulevarom, mislila sam zbog novog asfalta, ali kada sam prešla semafor na raskrsnici Cara Dušana i Cara Lazara upala sam u suženje, naime nije bilo staze za bicikliste, i malo je falilo da me kombi pokupi. Vozila sam uz samu ivicu, neprekidno slušajući brzinu vozila, bzz, bzz, bzz….Promicanje. U stanu me sačekao tuš, razmišljala sam o mlazu tople vode koji me poklapa, još od jutros, i zaista sam se kupala gotovo čitav sat. Još sam u bade-mantilu. V. se javio, kaže doći će oko 23h, da gledamo film. Time sam gledala već dva puta, i to oba puta u ovoj nedelji, ali nemam naročitu odbojnost i mrzovolju na pomisao da ću ga opet gledati.

Celu su me prethodnu noć opsedala neba, nisam mogla spavati. Oko 3h upalila sam računar, ali nisam ništa radila na njemu, blejala sam u prazno. Razmišljala sam snovima Rejmonda Karvera, po kome moj blog nosi ime. Čaj mi je malo ublažio bol u grlu, ali i dalje me je grebalo, imala osećaj da mi je najlonska čarapa u dnu grla.

Noesis

Oduvek sam imala pristup drugim svetovima. Ono čemu nemam pristupa jesam ja sama. Prošla je ponoć. Nikada upoznala takvu tišinu. Zemlja bi mogla biti nenastanjena…Možda su moje najbolje godine prošle…Ali ne bih da mi se vrate. Ne sa vatrom koja u meni sada gori. Ne, ne želim ih nazad….ne, jer se hranim vlastitom tvari, a ne obnavljam se.

Dragoslava Barzut