U nozdrvama zemlje

Skriti svet iza grešaka,

uz lomljenje jutra.

Potopiti ga u oštrinama raskoraka,

sa sjajem blede skulpture.

U semenu zalutale dosade

zaspali, bedni, psi

lutaju vremenom.

U zamrznutim namerama

tražiti dno.

A površine očiju

duboke, široke, bezumne.

Čime se pokoriti?

Kada zaleđene misli

ne prolaze kroz sito zvuka.

U nozdrvama Zemlje,

ovladati ugnječenim snom.

Sa jednosmernom mučninom,

dok međ’ zubima klopoće pakao . . .