Oksimoronski znoj koji vonja iz naslova kultnog srpskog (crnogorskog?) filma „Lepota poroka“, već ukazuje na matricu konzervativnog mišljenja. Taj naslov, ma koliko da smo ga (za)voleli, označava čin oslobađanja ženske seksualnosti (u liku koji tumači Mira Furlan) kao porok. Tako je film, već na samom početku, tj. kod naslova, negirao samog sebe. Ali…
Foucault u svom eseju „Mi, novi viktorijanci“ ukazuje na to da želja za znanjem o seksu nije prestala suočena sa tabuom koji se ne sme prekršiti, već je istrajavala u stvaranju nauke o seksualnosti.
U prvom tomu „Istorije seksualnosti“, on analizira promene u fokusu istraživanja seksualnosti i načina na koji je perverzija dobila na značaju u 18. i 19. veku. U 17. veku glavna preokupacija bio je život bračnog para: „seks između muža i žene bio je omeđen pravilima i preporukama – kada je bilo moguće imati ili nemati seks“. Ipak, drugi oblici seksualne prakse „ostali su dobrim delom zamagljeni – treba se samo setiti nejasnog statusa sodomije, ili ravnodušnosti po pitanju seksualnosti dece“. U 18. i 19. veku seksualnost bračnog para bila je manje predmetom očitog ispitivanja. Umesto toga, fokus je pomeren ka: „seksualnosti dece, mentalno obolelih i kriminalaca – porivima onih koji nisu voleli suprotni pol; fantazijama, opsesijama, sitnim manijama ili nastupima gneva. Došlo je vreme da svi ovi likovi, jedva primećeni u prošlosti, istupe i progovore, da s naporom ispovede šta su.
Kako društvene institucije i socijalni kontekst nastoje suzbiti širenje pervezije i ujedno konstituišu jedan, gotovo nepremostiv tabu, kada je reč o seksu, donekle ilustrije film “Lepota poroka”. Ono što posebno iznenađuje je činjenica da ovaj film poseduje jedinstvenu hrabrost u razbijanju tabua koji jednakim intenzitetom postoje i danas.
“Lepota poroka” (1986) je film pokojnog Živka Nikolića u kojem Mira Furlan glumi seljanku na privremenom radu u ulcinjskom nudističkom kampu. To svi znamo. Za tradicionalistu film poseduje prilično liberalan stav: iako joj se suprug ubije nakon što shvati da mu je žena iskusila čari seksa u troje (heteroseksualnog i homoseksualnog) i da više ne želi voditi ljubav pokrivena lica i gotovo potpuno odevena, junakinja “Lepote poroka” prošla je putem oslobađanja čula i za nju više ništa neće biti isto. Za nju seks više ne može biti tabu, nepoznanica, terra incognita.
U zaostalim selima crnogorskog krša običaj je da muž nevernu ženu maljem ubije preko pogače. U takvoj sredini živi mladi bračni par, zavetovan na doživotnu vernost. Žive siromašno i rado prihvate poziv čoveka koji je otišao za lakom zaradom u primorje, da slede njegov primer. On se zaposli u solani, a ona kao spremačica u nudističkom kampu. Tradicionalno vaspitana, užasava se nad golotinjom jednog mladog američkog para, naročito kad posprema apartman ovo dvoje mladih stranaca koje zabavlja njena zbunjenost. U ovom slučaju, dva stranca deluju na nju oslobađajuće, jer je oni snagom svoje ispravnosti teraju da pogleda u sebe i tamo potraži drugačije odgovore i pristupe koji su različiti od vladajućeg mišljenja i uverenja. Različiti od svega što se u njenoj svesti godinama konstruisalo snažnim uticajem konzervatizma crnogorskog mentaliteta. To je primer kako se brzo dešava oslobađanje, ali je za njega, kao neophodan i nužan preduslov potreban primer. Uz njihov podsticaj, ona počinje da otkriva svoju seksualnost. Naime, žena koja nije videla dalje od svoje avlije počinje da se kreće, spušta se u grad, njeni horizonti očekivanja probijeni su, i kroz njeno ponašanje publika shvata kako je ljubavi zmeđu nje i njenog muža, kako bi Fuko to rekao, samo rezultat društvenog razvoja i vrlo je povezana sa društvenom moći. Međutim, u sukobu novih postavki i tradicionalnih, moralnih postulata, primorana je na rascep, koji se na nju reflektuje kroz ludilo, iz kojeg ona kao jedini izlaz vidi pokajanje i povratak na utabane staze krivice. Naime, ona dospeva u okolnosti pod kojima je osuđena na moralno posrnuće, jer se po rigidnim i muškim crnogorskim običajima žena tretira po jasno definisanom sistemu i njegovim mehanizmima. To je jedna mizogina tvorevina, vrlo heterogena i hermetična. Žena prekoračuje granice tog sistema, i biva zbog toga moralno ošinuta.
Ono što je takođe povezano za razbijanjem tabua jeste uticaj koji je ovaj film ostavio na širu javnost. Zanimljivo je naime, to kako je filmska umetnost od Bunjuela sistematski i sukcesivno radila na oslobađanju seksa iz okova represije. Film “Lepota poroka” sadrži eksplicitne scene seksa. Mira Furlan je zbog njih i danas ponegde još izložena verbalnom linču. To je samo znak da je naše društvo na visokom stepenu tabuiziranosti svega što se dotiče seksa.
Dugo su Crnogorci “mrzeli” crnogorskog Bunjuela, Živka Nikolića iz razloga što je raskrinkao tabu o homoseksualnosti u Crnoj Gori kroz scenu u kojoj sićušni i ćelavi Boro Stjepanović mazi srednjim prstom maljavost i nabusite ruke Mime Karadžića. Čuvena rečenica: “Neće ti faliti ni meda, ni mlijeka”, odjekivala je dugo gorama i dubinama Crne Gore.
Razvoj modernog odnosa prema seksualnosti može se poistovetiti sa jačanjem moralne i estetske slobode pojedinca, kao izrazom sve razvijenijeg principa individuacije..
